У плашту сасвим лаган што је
Ја завете понављам своје.
Ветар нам носи одеће нити -
Хоће ли наде оставити?
Хладан је плашт - скитница ко је
Нек прсте састави своје.
Ветар неуморном дува плимом -
Дува вечно и вечно мимо.
Лето 1909?
Нема коментара:
Постави коментар