Само дечје књиге гутати,
Само се дечјим мислима грејати.
Све велико далеко развејати
И из туге дубоке устати.
Смртно ме умори живот цео,
Од њега утеху не добих ниједну,
Но своју земљу још волим бедну,
Јер неку другу нисам ни срео.
То је у вртовима далеким било,
Љуљах се на дрвеној љуљашци простој,
И јела мрачних високи построј
Само кроз мрачно памтим бунило.
1908.
Нема коментара:
Постави коментар