четвртак, 14. септембар 2017.

ОБРИСИ ЗЕМЉЕ - Ник Кејв

Дуж нејасних обриса земље у даљини
Вукли су се прљави остаци зиме на измаку
А ја сам шетао са мојом Сели
Држећи је за руку

А ветар је опако штипао
Дечака без игде ичег, самог
Нож је у џепу скривао
И био је босоног

Дуж нејасних обриса земље у даљини
Клизнуо је одјек звона
Са торња цркве Свете Марије
Разлегао се све до Проклетих поља

И учинило ми се да је читав свет
Блажен и леп
Те величанствене ноћи
Сели је тихо дисала, склопивши очи

О, не плачи малена, молим те
На мом рамену сањај
Наслони главу на мене
Хајде, малена, спавај

Јабланови и брестови
Окретали су нам леђа
Прошли смо поред станице која је тутњала
И ишли даље, по шинама

Наишли смо на један путељак
Беше сав зарастао, ал` следили смо га
Месец на небу је блистао
Као круна збачена

Руке су ми гореле
У наборима њеног капута
Удисала је млечно-бели ваздух
Дубоко из грла

О не плачи малена, молим те
Не мом рамену сањај
Наслони главу на мене
Хајде, малена, спавај

Шапатом сам јој рекао
Никада те нећу повредити, спокојна буди
Под дланом сам осетио
Њене топле мале груди

Рекао  само јој да је месец
Нешто чаробно
Зими блиста као злато
А у пролеће некако сребрно

И ходали смо, и ходали
Преко те пешчаре бескрајне
Само ја и моја Сели
Следећи нејасне обрисе земље далеке

О не плачи малена, молим те
На мом рамену сањај
Наслони главу на мене
Хајде, малена, спавај

Нема коментара:

Постави коментар