О РАДОСТИ И ТУЗИ - Халил Џубран

ОНДА му нека жена рече, Говори нам о Радости и Тузи.
А његово одговор беше:
Ваша је радост ваш раскринкани бол.
И оно исто врело из кога врца ваш смех, често је било препуно ваших суза.
А како би и могло другачије да буде?
Што се дубље тај бол усеца у ваше биће, то више радости може у вама да буде.
Није ли врч у коме вам је вино - управо онај врч који се био пекао у грнчаревој пећи?
И није ли лаута што вам разгаљује дух - од истог оног дрвета што је дубљено ножем?
Кад сте радосни, завирите дубоко у своје срце, па ћете видети да тек оно што вам је наносило бол може у вама радошћу да се огласи.
Када сте тужни, завирите опет у своје срце, па ћете видети да у ствари плачете за оним што вам је било радост.
Говоре неки од вас, "Радост је боља од туге", а неки кажу "Не, не, туга је боља".
Али ја вам говорим - њих две су нераздвојне.
Заједно оне стижу, те кад вам за трпезу седне једна од њих, знајте да она друга у вашој ложници спава.
Лелујате се, збиља, као теразије, између туге и радости.
Само када сте празни, мирујете у равнотежи.
Када вас ризничар узме да измери своје злато и сребро, мора и ваша радост или туга да се издигне или да падне.