Рибе у зиму живе.
Жваћу кисеоник. У мору
пливају, очи сиве
чешући о ледену кору.
Тамо.
Ка дубинама.
У мора, у вирове.
Рибе.
Пљоснате.
Беле.
У зиму рибе плове.
Да испливају би хтеле.
Без светла, по мутној црти
сунца што негде се зибље.
Рибе пливају од смрти
низ вечне путеве рибље.
Риба не лије сузе;
кад главом санту
подбочи,
у хладној води
смрзну се
ледене рибље очи.
Ћутљиве.
Ко да се либе.
Немо и
- обамрло.
Стихови о рибама,
као и рибе,
западну нам
у грло.
Нема коментара:
Постави коментар