Све је на свом месту. У углу је топло.
Поглед оставља по стварима след.
Вода је сама по себи као стакло.
А човек страшнији но његов скелет.
Зимско вече с вином у нигдини.
Веранда је под навалом ивика.
Тело се одмара на лакту
као морена на врху ледника.
Кроз хиљаду година, иза завесе
ћутања, помолиће се кроз окца
уста обликована у "добро вече",
ал` неће имати пред собом слушаоца.
Нема коментара:
Постави коментар