Јосиф Бродски

Место звери у кавез улазих увек,

урезивах ексером доб и крик у бараку,

живех крај мора, играх рулет,

ручавах враг би знао с ким у фраку.

Посматрах пола света са ледене санте,

трипут тонух, двапут подлегох рани.

Град да се створи одо них што ме не памте.

Напустих земљу што ме отхрани.

Лутах по степама што знаду вапај Хуна,

облачих оно што поново улази у моду,

сејах раж, покривах црном шперплочом гумна

и не пробах једино чисту воду.

Мрка стражарска зена остави на снове белег,

гутах изгнаничког хлеба сваку мрву.

Гласној жици допуштах све звуке, али не и лелек;

сад шапућем. Ухођ у четрес прву.

О животу шта да кажем? Краси га дужина.

Ипак, с горчином осећам солидарност.

Ал док ми уста не зачепи глина

она ће изговарати само захвалност.

24. мај 1980.