Герхард Фрич

Нека, нек лелујају

гриве ливада

у благом топоту твога срца;

за ветар

коњушница нема.

Народни напеви су тужни

кад падне вече

и дим са огњишта заштипа

очи.

Иза шуме нам

пријатељи машу

звезданим фењерима.