уторак, 17. октобар 2017.

НА ДАНТЕОВОМ ГРОБУ - Ђовани Бокачо

Ја сам - ко Миневра - тамни Алгијери,
Чији ум се моћном уметношћу диже
И отмено циљу високоме стиже -
А духом се својим с бесмртнима мери.

Фантазија му се на крилима вину:
Пређе царства - таме и плавог пространства:
Узвишеном књигом умног достојанства
Он небесне тајне величином сину.

Фиренца чувена њему мајком поста,
Ал` кривицом људи опаки` и злобни`
И маћехом која изгнанство му спреми.

Равена га после прими као госта;
Она сада и мир њему чува гробни,
А дух - Вишњи Отац, где зависти нема.

Нема коментара:

Постави коментар