Дан је боле сакупио,
У роси их исплакао,
Па ноћ - срце неба - ти`о
Вечном тугом отворио.
А из таме, из свемира
Један за другим, два по два
Иду генији светова...
И звездане носе свеце
Изнад среће и несреће...
И одлазе преко неба.
Тај небесни корак сваки
Боли њиног срца прате...
Док звездане свеће пламте
Чудно широм неба плава,
Њихов пламен по простору
Леден вихор развејава.
Нема коментара:
Постави коментар