Навезох се преко суха и широка океана,
Мој воз пољским зеленилом, ко по мору лађа броди -
Кроз таласе бујне траве и кроз цвеће он проходи,
И острва обилази... те корале од бурјана.
Смркава се... И не видим нигде пута ни курхана...
Ја по небу тражим пута, што путнике кроз ноћ води;
И све тако док с истока Даница се звезда роди,
И на Дњестру засија се светлост града Акермана.
Застанимо!... велим... Тихо. Чујем лаки шум ждралова;
Који рано лете, беже од грабљивих јастребова.
Доле змија пузи... Лептир лелуја се већ по трави...
И ја слух свој сад напрежем усред глуве те тишине,
Као да глас Литве негде очекујем из даљине...
Хајд`! Јездимо! Све је мртво, никог нема да се јави.
(Из Кримских сонета)
Нема коментара:
Постави коментар