Они, у пуној радости и сјају,
Буде се када топло јутро гране;
А кад на мртве тама ноћи пане -
И они тад се црнини предају.
У преливу се боја с небом боре:
Пурпурни, бели, златни - дугу чине;
И животи су људски те судбине,
И за дан ствари различите створе.
У цветању нам брзо дођу руже;
Колевка и гроб у цвету се здруже!
Јер у старости - свенуло је цвеће.
Тако и живот наш на земљи траје
За један дан се роди и нестаје,
А за час један протекне столеће.
Нема коментара:
Постави коментар