Твој ход у прегибу светла ти одела
Личи ми на ону хладну игру змија.
Кад се мирно крећу под штапом мађија
И подижу главу из сплета свог тела.
Ко таласи мора голубије боје,
Ко немилосрдни вали жута песка -
А одозго небо без сјаја и блеска -
Тако расте и сјај те хладноће твоје.
Никада очију тих - ледна открића
Не откажу своју загонетку бића:
Ту сфингу која је - анђелскога рода.
Сја ко челик, злато и драго камење,
Ко у мраку празно - звезде треперење -
Жена што никаква не доноси плода.
Нема коментара:
Постави коментар