Шта ли ти свет нуди, кад сам не знаш где си,
Где је срећа које одреко се ниси?
Одвратности саме ту познао ти си
Најзад и смрт, па шта више да се деси?
Нас не краси живот да жудимо к њему:
Туга те убија а ти опет сниваш!
Ако л` ти, природо, и веће зло скриваш
Дај и то да видим, ја сам спреман свему!
Умиро сам дуго и трпео много,
Све болове ја сам прегорети мого;
Из срца сам свога протерао стра`.
Живот је ко нека мука заљубљена
А смрт - ненакнадно - срећа изгубљена.
И само зар зато амо дођох ја?
Нема коментара:
Постави коментар