Срцима честитам, и заљубљенима,
Којима износим сонет, песму ову -
Да мислима својим том се одазову -
У име Амора поздрав шаљем свима.
Приближавао се час поноћни... Тада
Пуним сјајем звезда блистала је свака...
Изненада крила Аморова лака
Тргоше ме... Страх ме од тога и сада!
У руци је Амор држао срце моје,
А у наручју му... да, девица то је -
Још непробуђена из спавања свог.
И будио њу је - док ја тамо стојим -
Он девицу срцем хранио је мојим!
А после је пошо плачућ Амор бог...
Нема коментара:
Постави коментар