За љубав света - људи, Песниче, ти не мари!
Велике хвале хука - то је тренутан шум.
Хладан је смех гомиле; глупаков суд поквари
Смисао. Ал` ти буди - чврст и сам ко твој ум.
Ти - цар си. И сам живиш. Креће те твоја воља,
Тамо куда те води слободе твој пут.
Усавршавај само духовна блага своја,
Не тражи да свет пуни - мирног ти посла кут.
Благородни су само твог срца прави труди;
О делу уметничком - уметник строже суди...
А пусти и глупаку, пусти гомили тој
Нека те брани, или шта хоће нека збори
Нек` пљује онај олтар где твоја светлост гори
Несташлук деце нека колеба престо твој.
Нема коментара:
Постави коментар