Зашто падаш, хладна росо?
Ту се гладује,
Све је овде голо, босо
И све јадује.
И зар плача на том свету
Довољно није,
Па ноћ шиље сребро цвету
Да га залије?
Ох, кад би се пошло тамо
По пољима тим:
Да се броје сузе само
По њивама свим,
Страх би сваког ухватио
Да жње сетву ту:
Сваки сноп би крвав био
Јер у крви зру.
На небу се сунце јави
Ливаде грије...
Бујну росу узме трави -
Зраком испије...
Ал` ко б` суза наших мора
Исушит хтео,
Тај пре свега спалит мора
Свет овај цео.
Нема коментара:
Постави коментар