четвртак, 19. октобар 2017.

ВЕТАР НА МОРУ - Алфонсо Рејес

Упловивши у Бахамски канал,
брод прекрише бубе и тице.
Од ударца шаком заиграше чаше
а нечије неуке руке
потценише Флориду која се указа.

- Ма, каква Америка!
Нисте ли били у Рију?
Папрат је дрвеће
као у прво доба Земље.

"Ризикујемо да ће нам нићи каранфили из посувратка,
или да ће се шешири окитити
перима боје црвеног папагаја.

Баченој метли
обично никне из дршке корење
а из браде цвеће."

Упловивши у Бахамски канал,
загрме глас у кругу празних чаша:

- Не познајете Југ, путници плавокоси,
о људи још сирови!
Тамо живот продире у смрт,
а она дели обавезе са животом;
чаша чисте воде постаје отровна,
лептири се рађају испод стакленог звона,
а идеје постају Генерали.

(И допаде белаца кожа груба,
чворови и сплетови жила
и црпка срца, тешких мука.)

Нема коментара:

Постави коментар