А кад смо се ми растали
У ћутању и сузама
И већ, тешка срца, знали
Да то траје годинама...
Твој пољубац хладан беше,
Твоје лице бледо поста;
Ах, ти часи ми донеше
Бол што још у души оста.
Хладна роса која паде
По мом челу - сад ме сећа
На растанак и на јаде
Које срце још осећа.
Обећања лажна беху,
Слава лажни вео скида.
Помињу те у подсмеху,
И ја патим од твог стида!
А кад чујем твоје име,
Ко да смртно звоно да га -
Дрхтај срца дође с њиме...
О, зашто је тако, драга?
Други ништа и не слуте
Да те знадем од њих више....
Дуго, дуго жалићу те...
Жалићу те и одвише!
Тајна љубав нас састави,
Тајни јад ми душу мути:
Зашто све то заборави`
Како мога обманути?
Ако бих те опет срио
Некад - док још бол ме слама
Наш би поздрав опет био
У ћутању и сузама.
Нема коментара:
Постави коментар