1
Извори се с рекама сједине,
Реке с морем, море с океаном;
И ветри се небом уједине
Емоцијом слатко завитланом...
Ништа није усмаљено. Ствари
По божјим се законима споје;
Та спајања један дух озари,
Па што не би тако и на сдвоје?
2
Горе љубе неба плаветнило,
А вал вала загрљајем хвата;
И зар би се сестри опростило
Кад би свога презирала брата?
Сунце грли нашу земљу, ето,
Месечина љуби морске пене...
Ал` од какве вредности је све то
Ако ли ти не пољубиш мене?
Нема коментара:
Постави коментар