Венери на крилу спава Амор мали
Једног топлог днева,
Около комарац, по дивној обали,
Зуји... песму пева...
Пробуди се Амор: "Зар створ, ситан тако
Прави толко хуке?
Ко год спава - тај ће пробудит се лако
Од те силне зуке!!"
А Венера на то нежно - љупким гласом:
"И ти - својим стасом
Мален си, па ипак, како ли то људи
Ту на земљи зборе:
Твој плач јак је тако да на небу горе
Богове пробуди!
Нема коментара:
Постави коментар