Освајачу света, Махмуде! Ти, ако
Са мном спрдњу тераш - нећеш с богом лако!
Ти мислиш да нико усудит се неће
Против круноносца да копље окреће!
Не мислиш на муње и оштрице, које
Носе хитре стреле поезије моје!
Нисам јагње - да се мирно предам вуку.
Ја сам лав што бесни кад му плен одвуку!
-----------------------------------------------------
У сто и двадесет хиљада редака
Ја опевах славу и битке предака,
Штитове и копља и мачеве љуте,
Буздоване перне и оклопе круте...
Облак бојних стрела и џилита горе,
Пустиње и реке, равнице и море;
Опево сам бритке сабље, халибарде,
Крокодиле страшне, хитре леопарде;
Пево сам о Диву што небо пролама,
О чаробницама и о аждајама;
О борбама чудним са лавом и вуком,
О краљици с круном и шлемом и луком...
-------------------------------------------------------
Певао сам чудне ратове Ирана
Мегдане и дела из витешких дана...
-------------------------------------------------------
О Шаху! то дело с непролазним сјајем,
Ја сад ево теби у наслеђе дајем.
Сећање на тебе ту остаје живо
И тад кад те буде заборав покрио!
Сунчани пожари, плаховите кише
Царске дворе сравне... Све то време збрише...
Ипак ову зграду, дело моје душе,
Никакве олује не могу да сруше!
Док векови теку и живот у њима -
То дело ће ценит - ко памети има!
Нема коментара:
Постави коментар