Дигли су се на висине, куд се дижу и шестаре
Царски орли; ту су веру и слободу сачували;
Ко зрак чисти, с малим моћни, спрам Турчина ту су стали
Да дан и ноћ у рукама држе пушке и ханџаре.
Још никада туђа хорда не прегази кланце ове,
Полумесец сав у крви с њихових се враћо страна.
Пред њиховим стотинама, разбијене са мегдана,
Хиљаде су посртале низ литице и долове.
О, најмањи од народа, ти велика Црна Горо!
Ти, престоле од камена с ког узлеће српски оро,
Петвековни будиоци зоре против турског мрака!
Откако се, кроз облаке, дигоше на месту томе
Твоје стене о које се олујине страшне ломе,
Никад није још живело племе моћнијих горштака!
Нема коментара:
Постави коментар