Красно ли је посматрати са Јудаха* море, када
У црним се редовима вал за валом к брегу крене,
Кад запљусну, запенуше, уз високе скачу стене,
И хиљаде боја разних створе слику дивна склада!
Таласи се дижу, скачу преко стена и обала...
Ко китова војска када исплови из океана;
Па када се журно врате у дубине морских страна,
Тад за собом остављају и бисера и корала.
Ето тако, млад песниче, ко китови мору плаву,
Страсти срца оставе нас, пођу своме забораву
Кад зазвони твоја лира, кад се чују њени гласи.
Страст у тами заборава ишчезава и утоне -
Али за њом слатки гласи бесамртном песмом звоне,
Њом ће вечност - венцем славе твоје чело да украси!
*Ајудах, брег на Криму, песник овде назива - Јудах.
Нема коментара:
Постави коментар