Ја не знам откуд сета моја,
Зашто сам тужан ја?
Давнашња прича то је, која
Мир неће да ми да!
Сумрак је. Рајна тече бистра
Кроз мирни лепи крај...
А врхом брега још се блиста
Вечерњи сунца сјај.
Тамо прекрасна седи дева:
Чудноват њен је крас.
Златно је рухо заодева,
Златна је њена влас.
И златним чешљем чешља косе
И слатки пева пој.
Чарима душу сву заносе
Гласи у песми тој.
Обузет чаром песме њене
Рибар у чамцу свом
Не гледа вртлог нити стене -
Сав је опчињен њом.
У понор вал ће оборити
И њега и чун тај
А за то с песмом крива бити -
Заносна Лорелај.
Нема коментара:
Постави коментар