Сред језера маглена
госпа И, блудећ,
нежне песме пева.
Зачарана је носи
гондола папирната:
јутрењу зеленом плови.
И током пута
папирус мртав
и цвеће скупља.
Мирисом плаве снове
буде јој, плешућ
по лишћу, ноге.
И блага, уснула, ходи
нејасној цркви
жуте светлости.
Нема коментара:
Постави коментар