ДИВАН - Хафиз

12

Ако ли је све у свету по промисли судбе саме,

Шта ја могу?

Ако ли је Моћ вечита прописала пиће за ме -

Шта ја могу?

Птица лети, гори, доли, лав широке шуме воли

Хафиз крчму...

Па кад тако бог је хтео, ко би друкче радит смео?

13

На коме језику ја сам песме писо:

Персијском ил` турском, мени је свеједно:

Изнад свих земаља стоји небо једно,

А и у љубав свуда има исти смисо.

15

Сав свет је у тами, грех у огњу свом:

Тако пише и у - тестаменту мом.

Ја сам био грешник, вољах греха плам;

Ипак чистих уста сваком казат знам

Јад човеков што га свакодневно тре...

Ја сам човек. И тиме речено је све.