- Ко си ти што као смртна жена ниси?
Од самога неба љупкост ти је дата.
Не мирујеш. Зашто крилонога ти си?
- Ја - Прилика што је мало ком позната.
Један узрок мени не даје смирења. -
Зато ја на точку једном ногом стојим
С мојом трком ни лет нема поређења.
Јер ја имам крила на ногама својим.
А да бих свакога опсенила лако -
Ја разбарушене држим своје косе.
Па груди и лице њима скријем тако:
Да нико не позна: ког то крила носе!
Са потиљка власи на лице обрнем -
Сви се залуд труде да ме како виде:
Онај кога прођем - ил` кад се осврнем...
- Па реци ми ко је то што с тобом иде?
- То ти је Кајање. - Но, запамти ово:
Ко ме не ухвати - том Кајање оста!
И ти, док би хтео сазнат нешто ново,
Залуд време трошиш - ствар је врло проста
Ти не примећујеш узалудну муку -
Како сам и теби измакла из руку!
Нема коментара:
Постави коментар