написан на једној слици наде
Усхиту зелени нашег живота,
помамо злаћана, људска надо луда,
сну будних у ком је, сред збрканих чуда,
као у сновима, залудна дивота.
Душо света целог, о страсти крепосна,
нестварни заносу младости, већ свели,
данашњице коју сваки срећник жели,
сутрашњице оних које гна коб злосна:
тражећ твоју светлост, прате сен ти лаку
они наочаре што носе зелене,
видећ обојену по жељи ствар сваку:
а ја разумније своју срећу стичем,
наврх обе руке очи су у мене,
и једино видим оно што дотичем.
Усхиту зелени нашег живота,
помамо злаћана, људска надо луда,
сну будних у ком је, сред збрканих чуда,
као у сновима, залудна дивота.
Душо света целог, о страсти крепосна,
нестварни заносу младости, већ свели,
данашњице коју сваки срећник жели,
сутрашњице оних које гна коб злосна:
тражећ твоју светлост, прате сен ти лаку
они наочаре што носе зелене,
видећ обојену по жељи ствар сваку:
а ја разумније своју срећу стичем,
наврх обе руке очи су у мене,
и једино видим оно што дотичем.
Нема коментара:
Постави коментар