Ја сам - замишљен дух који се труди
Да и кораке своје успорава:
Пазећ` да она места избегава
Куд песком стопе остављају људи.
Но, ко друкчију заштиту да створи:
Ону што свет је приметити неће?
Јер у покрету угашене среће -
Споља се чита шта унутра гори.
И уверен сам да: брда и шуме,
Обале, реке... све зна и разуме
Мој живот који тајна је за друге.
Путеве дивље није тражит лако
Ал` дође Амор и почнемо тако:
Он и ја о том разговоре дуге.
Нема коментара:
Постави коментар