Време је: разум већ је победио,
Ослобођен сам лудорија свију;
Дуго сам само лакрдијаш био
Играо сам с тобом комедију.
На кулисама сјаним сцене наше
Огледао се романтизам цео;
Ритерски плашт мој ко злато блисташе
И осећања беху - срца део.
И сада ја сам чист, слободан посто,
Разрешен глупих тричарија свију;
Пред собом ја сам бедник осто
Ко да још стално играм комедију.
Боже... У шали што несвесно зборих,
То беше чувство што живи у мени.
И ја - са смрћу свог срца се борих
Играјућ борца који мре на сцени.
Нема коментара:
Постави коментар