Красна је, љупка, племенита тако
Та моја Госпа, нежна и отмена.
Изгледом самим појава је њена
Да пред њом трепти и занеми свако.
Покретом самим заносна је. Како
Доброћудна је, скромно одевена;
Ко да је с неба сишла, и створена
Да земљи чуда показује лако.
И ко год види ову дивну младост
Срцу му само очи јаве сладост,
Јер, ко је не зна - њу неће да схвати.
С усана њених само се покреће
Дух који пун је љубави и среће,
А који каже: "Уздиши и пати!"
Нема коментара:
Постави коментар