Волим кад се с душом борећ
Девојка црвенит мора:
Тако се пре јаке буре
Вечерња црвени зора.
Волим уздисај у ноћи
На уснама које горе:
Звуци харфе златних жица
Тако с хладним ветром зборе.
Најдраже ми када спазим
Сузу која клизи лако:
Тако гледећ божје муке
Херувим је невин плако.
1830. (К. Т.)
Нема коментара:
Постави коментар