среда, 14. март 2018.

СУЖАЊ - Михаил Јурјевич Љермонтов

Отворите затвор само,
Нек` ми опет сване дан.
Црнооку дајте амо,
И нек дође коњиц вран!
Уз девојку ја ћу стати,
Пољуб ћу јој слатки дати,
На коњу ћу, затим, мрк,
И пут степе ћу у трк.

Али решетке сам стеко,
С катанцима водим спор.
Црноока је далеко
И скрива је сјајни двор.
Добри коњ сам пољем броди,
Незауздан, на слободи
Јури срећан, жустар, леп,
Док му ветар мрсо реп.

Усамљен сам - нема нада:
Свуда само голи зид,
С кандила ми светлост пада,
Мртвим огњем пије вид;
Само чујем: иза врата
Исти корак, исти број -
Целе ноћи дамар бата:
Шета неми стражар мој.

1837. (М. С.)

Нема коментара:

Постави коментар