Чисто је вечерње небо,
Јасне су далеке звезде,
Јасне ко детиња срећа.
О, зашто не могу ни да помислим:
Јасне сте звезде попут моје среће!
Зашто си несрећан,
Рећи ће ми људи.
Зашто сам несрећан,
Добри људи, јер небо и звезде су
Небо и звезде - а ја сам човек!...
Људи завиде
Једни другима;
А ја, напротив.
Једино завидим звездама дивним,
Само бих њихово мест да заузмем.
1831. (Ј. Ј.)
Нема коментара:
Постави коментар