Ханџару челични, тако си драг ти мени,
Мој друже, блистави и ледени.
За освету те ковао Грузин замишљени,
Черкез те горди брусио за бој непоштедни.
Мени те једном за успомену дала
Као снег бела рука у часу опроштаја,
И није крв на теби први пут се сјала,
Већ суза тај бисер душе која здваја.
И црне очи, у мене загледане,
Лијући тугу незнану и плаху,
Као тај челик крај ватре распламсане
Час беху тамне, а час сјаху.
Љубави залог, биће увек са мном
Да ми врлине твоје као пример служе:
Да, ја ћу остати исти, са душом постојаном,
Као ти, као ти, мој жељезни друже.
1837-1838. (Н. Б.)
Нема коментара:
Постави коментар