среда, 14. март 2018.

*** - Михаил Јурјевич Љермонтов

Спојио нас удес изненадно
И нашли смо себе у том споју.
Мада су нам душе пошле складно,
Неће скупа проћи стазу своју.
Тако небо удаљено има
Плави одраз сред пролећних вода,
И спокојно сја у таласима,
Дрхти с валом усред непогода.
Буди ти, о буди небо моје,
Другуј с бурним мојим вихорима,
Нек се они међу нама роје,
Та рођен сам да живим са њима.
Рођен сам да сав свет види како
Ја ликујем ил` гинем; но с тобом,
С тобом, моја водитељска жрако,
Шта је свет са хвалама и злобом?
Свет песника не може да воли,
Да га схвати - ни кад то жели,
Ни његове да разуме боли,
Ни његове заносе да дели.

1832. (Н. Б.)

Нема коментара:

Постави коментар