*** - Михаил Јурјевич Љермонтов

Неумивена Русијо, збогом,

Ти земљо робља, земљо господе,

И ви с мундирима, у плавом,

И ти што служиш њих, народе.

Можда ће планина висока

Од паша твојих да ме чува

Њиховог свевидећег ока,

Њиховог начуљеног ува.

1841. (М. С.)